Počeću sa jednim citatom:
„Nisu moje slike, ili crteži, ono što me plaši, već praznina iz koje dolaze. U svakom slučaju sve je praznina oko nas, sve živo i mrtvo kupa se u njoj.“
Ovo je rekao veliki slikar i crtač Dado Đurić.
Ovo je ta apokaliptična vizija Sveta koju nam na svojim crtežima prikazuje Slobodan Lončarević, koji se po drugi put predstavlja pazovačkoj likovnoj publici. Prvi put je izlagao u našoj galeriji 2013. godine. Njegovi crteži mogu izgledati morbidni, međutim ako se sagleda njihova srž i suština videćemo da je to u stvari metafizička i nadrealna stvarnost koja nas okružuje. To je jedan Svet i to su situacije kroz koje svi prolazimo kako u fizičkom tako i duhovnom smislu.
Linije su oštre, oivičene, tanke ali u nekim slučajevima zamagljena senka koja prikazuje neku misteriju. Figure i potreti jednostavno opisuju kako svoju spoljašnost tako i unutrašnjost.
Slobodanovi crteži možda izgledaju jednostavni ali su u suštini komplikovani i čine metamorfozu samoga ljudskog bića gde se forme pretapaju jedna u drugu.
Ovo je jedno osveženje u našoj galeriji gde imamo svedeni crtež kao osnovu svega u likovnoj umetnosti.
Marjan Karavla, 8. april 2024. godine, Stara Pazova, Srbija
Kao život, tako se i sadržaj i suština likovnosti sadrži od mnogostrukih i isprepletanih doživljaja, emocija, osjećanja i instikata. Jedan u duhovnosti, zapis mnoštva elemenata, koji ukupno egzistira i jedinstveno u doživljaju individue od embriona pa do smrti.
