Crteži Slobodana Lončarevića su nadrealističkog prosedea. Podsećaju oni donekle na radove Dada Đurića, ipak, nose u sebi jedan drugačiji duh. Lončarević se igra, ali ono što stvara ozbiljno je i kritički usmereno na vreme u kojem živimo i svet oko nas. Na Lončаrevićevim crtežima srećemo bizarne likove koji nas gledaju nekad nasmejano, na mahove razroko, čak ponekad preteće. Što se odnosi na ovu gospodu čudnog kroja, odnosi se i na likove životinja koje takođe nalazimo. Sreće se u tom svetu kao motiv i čaša vina, pa možda ne bismo mnogo pogrešili ako protumačimo neke od tih aktera kao moderne Bakhuse. Ali, nije li upravo оvo vreme – vreme svojevrsnih Bakhusa, gde se više ne razmišlja o ”onom sutra”, već s malo novca u džepu živi za „sada i ovde”? I, dalje, nije li to vreme ispreturanih vrednosti, ne srećemo Ii takve likove baš svuda oko nas? Ipak je to i svojevrsni svet snova, stvarnosti viđene u njima i kroz njih. Gest је nekad smiren i uglađen, drugi put žestok i ekspresivan. Gama је siva i plava, u skladu sa nokturalnim duhom ovih prizora.
Nadrealizam je odlika i slika Slobodana Lončarevića. Može se zapaziti umetnikova sklonost ka oker-plavoj paleti boja. Nazivi slika su tajanstveni baš kao i dela, i možemo se zapitati: šta se krije iza njih? Možemo ih tumačiti u istom duhu kao i crteže, ali takođe se možemo zamisliti, zamaštati i dati im neko drugo, lično tumačenjе. Naći ćemo tu poneku referencu na literaturu ili istoriju umetnosti. Ipak se moramo složiti da je ovaj groteskni svet originalna tvorevina mašte umetnika i da, kao takav, zaslužuje svoje mesto u mozaiku crnogorske savremene umetnosti.
Jasmina Žitnik, Istoričar umjetnosti
Herceg Novi, 2013. godina
Kao život, tako se i sadržaj i suština likovnosti sadrži od mnogostrukih i isprepletanih doživljaja, emocija, osjećanja i instikata. Jedan u duhovnosti, zapis mnoštva elemenata, koji ukupno egzistira i jedinstveno u doživljaju individue od embriona pa do smrti.
